Статья: На страже сербской истории: феномен гусле

Внимание! Если размещение файла нарушает Ваши авторские права, то обязательно сообщите нам

Идея проведения конкурса гусляров, впервые была реализована еще в межвоенный период. Первый конкурс прошел в 1925 г. в Сараево на мосту Али-Паши по инициативе Манойло Бошковича, председателя общества «Сербское коло». Второй конкурс состоялся в Белграде в 1927 г., третий - в Скопье в 1929 г. Четвертый конкурс, организованный Обществом памяти Илии Милосавлевича Коларца, прошел в Белграде в 1933 г. Председателем жюри на нем был сам король Югославии Александр I Карагеоргиевич. Иронизировали, что это был единственный конкурс, в котором не было жалоб на объективность жюри.

Проведение конкурса в 1971 г. привело к возрастанию интереса к гусле и увеличению числа фольклорных обществ. Был пробит медийный барьер - после подробных репортажей с конкурса гусле стало уделяться больше внимания, а на Радио Сараево вышла серия передач «Искусство гусле». Впоследствии конкурсы проводились в разных городах Боснии и Герцеговины, в Сербии и Черногории. В 1994 г. был основан союз гусляров Югославии. Чуть позднее образовались Союз гусляров Сербии, Черногории, республики Сербской, нынешний Союз сербских гусляров. Число гусляров существенно возросло, а конкурсы для многих стали площадкой для установления контактов, общения и обмена опытом.

Во второй половине XX в. наблюдается все меньше разнообразия в стилях исполнения под гусле, но все больше стали заметны личные стили «звезд» гуслярства. Этот период отмечен появлением двух ярких имен - Бранко Перовича и Бошко Вуячича - гусляров с сильными голосами и исполнительской экспрессией Боревич С.Ж. Савремено епско... С. 234..

Конкурсы стали поворотной точкой в истории гуслярства. Они обозначили момент выхода гусле из приватного пространства в общественное. Исполнители перестали быть частью лишь собственного окружения и близкой, знакомой публики. Взойдя на сцену, они начали творить для массового зрителя. Готовясь к концерту, гусляры подбирают специальный костюм, заботятся обо всех нюансах публичного выступления. Внешний вид гусле теперь также играет особую роль, поскольку они стали частью образа, призванного производить впечатление и влиять на конкурсную оценку. Качество гусле и эстетика их декора подлежат сопоставлению и ранжированию.

Такая форма коммуникаци, как конкурс, обеспечила гусле продолжение жизни. Однако конкурсы имеют и отрицательные стороны. Сама идея конкурса по своей сути противоречит природе и назначению эпической песни. Происходит эстрадизация гусле, что оказывается несовместимым с идеей человеческого начала, воспеваемого гусле. Современные песни уже вряд ли могли бы создать такой мир, какой творили старые гусле. сербский хорватский музыкальный гусле

Бытует мнение, что эпические песни новейшего времени, посвященные недавним историческим и общественным событиям, по своей сути являются фальсификатами, поскольку были сложены на скорую руку и не прошли «цензуру» эпического жанра на соответствие его этническим, этическим и эстетическим законам Шубинковик Н. Гуслеуче, данас а сутра... // Српске памтише и саборнице гусле: зборник свега на лепшег икада написаног о гуслама. Београд, Подгорица, 2014. С. 154-157.. Возможно, по этой причине мирное начало XXI в. вновь вернуло гусле в русло старых песен Ъор^евик С. Ж. Савремено епско... С. 290..

В настоящее время гусле воспринимаются как маркер этнической идентичности нескольких народов Балканского полуострова. Они продолжают бытовать в культуре сербов, хорватов, боснийцев, албанцев и болгар. Инструмент, который некогда сближал славянские народы, в последнее время стал синонимом их различия. Мало кто принимает во внимание тот факт, что происхождение гусле нельзя связать с культурой какого-то одного народа. Они являются традиционным инструментом для народов всего региона Големовик Д. О. Щеваае уз гусле. Београд, 2008. С. 13-14.. Это определение позволяет избежать полемики, кому из народов этот инструмент изначально принадлежал.

Этнолог С. Троянович в начале XX в. писал: «Слава сербского гусляра не может угаснуть, поскольку гусле важны для сопровождения славных народных песен, которые поются сербским языком и возвеличивают сербских героев. Но они есть и у других народов» Тро]ановик С. Музички инструменти... С. 32-33.. По мнению Трояновича, сербы, которые меняли веру, приняли ислам или другие виды христианства, сохранили в своей культуре гусле и задержали обычай пения эпоса о своих героях. Бытует мнение, что эта эпическая поэзия носит второстепенный характер, что она появилась позднее, чем исконно сербские героические песни, связанные с Косовской битвой.

Рис. 4. Гусле, сделанные мастером Слободаном Бендерачем. Выставка в Александрово, окрестности Требиње, Герцеговина

В настоящее время в глазах балканских национально ориентированных политических идеологов отрицательной стороной гусле является то, что они, прежде всего, указывают на общие черты балканских народов. Пропаганда навязывает мнение, что гусле являются только сербским инструментом. Хорватским национальным инструментом объявлена тамбурица, вопреки негодованию хорватского населения динарской области, которое считает своим исконным национальным инструментом гусле. Боснийцам в качестве национального инструмента предложен саз, который якобы естественным образом олицетворяет менталитет этой части балканского населения. О том, насколько эти утверждения спорны, свидетельствует собрание музыкальных инструментов Этнографического музея в Белграде, в котором хранится около 140 образцов гусле со всех уголков бывшей Югославии.

В то же время, для сербской культуры гусле действительно имеют основополагающее значение. В течение долгих столетий тяжелого рабства у сербского народа, у которого не было ни школ, ни книг, в качестве культурного символа существовали только гусле. Они стали той последней линией обороны, которая не прорвалась перед угрозой ассимиляции и исчезновения. Именно по этой причине в XIX в., в период романтизма и просвещения, они превратились из народного инструмента в сербский национальный символ. Гусле воспели многие известные мыслители прошлого, но точнее всего о них отозвался профессор философии М. Сфорцан, назвав «странствующим сербским архивом».

Литература, использованная в статье:

1. Bandic, Dusan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, XX vek. Beograd: Cigoja stampa, 2008. 280 с. Gojkovic, Andrijana. Muzicki instrumentй Mitovi i legende, Simobolika i Funkcija. Beograd: Cicero, 1994. 233 с.

2. Gojkovic, Andrijana. Narodni muzicki instrumentй Beograd: Kultura, 1989. 234 с.

3. Medenica, Radosav. Oblici kazivanja nasih epskih pesama ispred drugog svetskog rata // Rad XV Kongresa Saveza udruzenja folklorista Jugoslavije u Jajcu, 12-16 Septembra 1968. Sarajevo: Oslobodenje, 1971. С. 149-160.

4. Nedeljkovic, Dusan. Tradicionalni i savremeni oblici epskog kazivanja i pevanja // Rad XV Kongresa Saveza udruzenja folklorista Jugoslavije u Jajcu, 12-16 septembra 1968. Sarajevo: Oslobodenje, 1971. С. 139-142. Slijepcevic, Milos. Nekoliko nacina guslarskog kazivanja epskih pesama // Rad XV Kongresa Saveza udruzenja folklorista Jugoslavije u Jajcu 12-16. septembra 1968. Sarajevo: Oslobodenje, 1971. С. 131-133. Vlahovic, Mitar. O najstarijim muzickim instrumentima u Crnoj Gori // Rad Kongresa folklorista Jugoslavije VI. 1959. Ljubljana: Zelezniska tiskarna, 1960. С. 313-324.

5. Винш, Валтер. Гуслаие и рецитаца слепаца Николе Корице и JoBam Антика // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. IV Св. 2. Београд, 1937. С. 300-302.

6. Влаховик, Влауко. Епска песма у Мостару // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 113-121.

7. Големовик, Димитрщ'е. Щеваше уз гусле. Београд: Нигера штампа, 2008. 206 с.

8. Ъор^евик, Смилана. Савремено епско певаие текст и контекст. Докторска дисертацща. Београд: С.Ж. Боревик, 2010. 344 л.

9. Ъукик, Трифун. О постанку епске песме у вези са догаима // Рад VIII Конгреса Савеза фолклориста Jугoслaвиjе у Титовом Ужицу 1961. Титово Ужице: Научно дело, 1961. С. 435-438.

10. Бурик, Воуислав. Антологща српске кшижевности - Антологща народних уначких песама. Београд: Култура, 1954. 647 с.

11. Зечевик, Слободан. Српске народне игре: порекло и развод Београд: Култура, 1983. 187 с.

12. Калезик, Димитрще. Гусле и иихова улога и значеие у култури // Хоке ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале иих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 50-52.

13. Купрешанин, Велжо. Тестамент гуслара уре Слепог // Политика. 1961. 26 новембар. Лауик-Михауловик, Данка. Порекло гусала у светлу исторщата гудачких инструмената // Исторща и мистерща музике: у част Роксанде Первик. Музиколошке студще. Монографще. Св. 2. Београд: Пекограф, 2006. С. 123-134.

14. Лауик-Михауловик, Данка. Такмичеие гуслара: поглед из перспективе етномузиколога // Хоке ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале иих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 55-68. Лалевик, Миодраг. Белешке из среза Источког // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. VI. Св. 2. Београд: б.и., 1939. С. 272-281.

15. Лубинковик, Ненад. Гуслеуче, данас а сутра... // Српске памтише и саборнице гусле: зборник свега на]лепшег икада написаног о гуслама. Београд: Magic Map, 2014. С. 154-157.

16. Меденица, Радосав. Два путуука слепца - гуслара // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. IV Св. 2. Београд: б.и., 1937. С. 287-300.

17. Муратовик, Вехбща. Епска песма код муслимана око Новог Пазара // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. II. Св. 1. Београд: б.и., 1935. С. 109-113.

18. Радошово. Естетске компоненте гусларства // Хоке ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале иих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 86-89.

19. Роца, Стеван. Гусле као поклон // Рад IX Конгреса Савеза фолклориста Jугoслaвиjе у Мостару и Требииу 1962. Сараіево: б.и., 1963. С. 571-575.

20. Станоевик, Алекса. Епска песма у Бщелинском срезу // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 251-255.

21. Стоанчевик, Владимир. Вук Карацик култура и исторща Вуково дело о српском народу и шегово култури. О 150. годишиици смрти - 1864-2014. Нови Сад: Промете], 2014. 309 с.

22. Томик, Слободан. Гусларска уметност - савремени и будуки токови // Хоке ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале иих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 92-103.

23. Троановик, Сима. Музички инструмента српскога Етнографског музеаса 5 таблислика // Светлост. 1909. № 1. С. 20-33.

24. Филиповик, Миленко. Епска песма у Средсюц // Прилози проучаваиу народне поезще год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 260-262.

25. Шмаус, Алоз. Неколико података о епском певаиу и песмама код Арбанаса (Арнаута) у Старо] Србщи // Прилози проучаваиу народне поезще. Год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 107-112.

26. References:

27. Bandic, Dusan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, XX vek [The kingdom of the earth and the kingdom of heaven, XXcentury]. Belgrade: Cigoja stampa Publ., 2008. 280 p. (in Serbian).

28. Djordjevich, Smiljana. Savremeno epskopevanje tekst i kontekst. Doktorska disertacija [Contemporary epic singing text and context]. Beograd: S.Zh. Djordjevich Publ., 2010. 344 p. (in Serbian).

29. Djukich, Trifun. O postanku epske pesme u vezi sa dogadjajima [On the origin of epic songs about the events], in Rad VIII Kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Titovom Uzhicu 1961. Titovo Uzhice: Nauchno delo Publ., 1961. Pp. 435-438. (in Serbian).

30. Djurich, Vojislav. Antologija srpske knjizhevnosti - Antologija narodnih junachkih pesama. [Anthology of Serbian Literature - Anthology offolk songs]. Beograd: Kultura Publ., 1954. 647 p. (in Serbian).

31. Filipovich, Milenko. Epska pesma u Sredskoj [Epic poetry in Sredska region], in Prilozi prouchavanju narodnepoezije. God. I. Sv. 2. Beograd, 1934. Pp. 260-262. (in Serbian).

32. Gojkovic, Andrijana. Muzicki instrument! Mitovi i legende, Simobolika i Funkcija. [Music Instruments: Myths and Legends, Simobolics and Function], Beograd: Cicero Publ., 1994. 233 p. (in Serbian).

33. Gojkovic, Andrijana. Narodni muzicki instrumenti [FolkMusical Instruments]. Beograd: Kultura Publ., 1989. 234 p. (in Serbian).

34. Golemovich, Dimitrije. Pjevanje uz gusle [Singing with gusle]. Beograd: Chigoja shtampa Publ., 2008. 206 p. (in Serbian).

35. Kalezich, Dimitrije. Gusle i njihova uloga i znachenje u kulturi [Gusle and their role and significance in culture], in Hoche li Srbi sachuvati gusle kao shto su gusle sachuvale njih. Obrenovac: DG Nikola Tesla Publ., 2012. Pp. 50-52. (in Serbian).

36. Kupreshanin, Veljko. Testament guslara Djure Slepog [Guslar's Djure Blind testament], in Politika. 1961. 26 novembar. (in Serbian).

37. Lalevich, Miodrag. Beleshke iz sreza Istochkog [Notes from the Istochki region], in Prilozi prouchavanju narodne poezije god. VI, sv. 2. Beograd., 1939. Pp. 272-281. (in Serbian).

38. Lajich-Mihajlovich, Danka. Poreklo gusala u svetlu istorijata gudachkih instrumenata [The origin of the gusle in the light of the history of string instruments], in Istorija i misterija muzike: u chast Roksande Pejovich. Muzikoloshke studije. Monografije. Sv. 2. Beograd: Pekograf Publ., 2006. Pp. 123-134. (in Serbian). Lajich-Mihajlovich, Danka. Takmichenje guslara: pogled iz perspektive etnomuzikologa [Guslar's competitions: a look from ethnomusicologist's perspective], in Hoche li Srbi sachuvati gusle kao shto su gusle sachuvale njih. Obrenovac: DG Nikola Tesla Publ., 2012. Pp. 55-68. (in Serbian).

39. Ljubinkovich, Nenad. Gusle-juche, danas i sutra... [Gusle - yesterday, today and tomorrow] in Srpske pamtishe i sabornice gusle: zbornik svega najlepsheg ikada napisanog o guslama. Beograd: Magic Map Publ., 2014. Pp. 154-157. (in Serbian).

40. Medenica, Radosav. Dva putujucha slepca - guslara [Two traveling blind guslars] in Prilozi prouchavanju narodne poezije. God. IV. Sv. 2. Beograd, 1937. Pp. 287-300. (in Serbian).

41. Medenica, Radosav. Oblici kazivanja nasih epskih pesama ispred drugog svetskog rata [The forms of telling our epic songs before the Second World War], in RadXVKongresa Saveza udruzenjafolklorista Jugoslavije u Jajcu, 12-16 Septembra 1968. Sarajevo: Oslobodenje Publ., 1971. Pp. 149-160. (in Serbian).

42. Muratovich, Vekhbija. Epska pesma kod muslimana oko Novog Pazara [Muslim epic poetry from Novi Pazar region] in Priloziprouchavanju narodnepoezije. God. II. Sv. 1. Beograd, 1935. Pp. 109-113. (in Serbian). Nedeljkovic, Dusan. Tradicionalni i savremeni oblici epskog kazivanja i pevanja [Traditional and contemporary forms of epic poetry and singing], in Rad XV Kongresa Saveza udruzenja folklorista Jugoslavije u Jajcu, 12-16 septembra 1968. Sarajevo: Oslobodenje Publ., 1971. Pp. 139-142. (in Serbian).

43. Radosh, Jovo. Estetske komponente guslarstva [Aesthetic components of the gusle playing], in Hoche li Srbi sachuvati gusle kao shto su gusle sachuvale njih. Obrenovac: DG Nikola Tesla Publ., 2012. Pp. 86-89. (in Serbian).

44. Roca, Stevan. Gusle kao poklon [Gusle as a gift], in Rad IX Kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Mostaru i Trebinju 1962. Sarajevo, 1963. Pp. 571-575. (in Serbian).

45. Shmaus, Alojz. Nekoliko podataka o epskom pevanju i pesmama kod Arbanasa (Arnauta) u Staroj Srbiji [A few details about Albanan (Arnaut) epic singing and songs in Stara Serbia], in Prilozi prouchavanju narodne poezije. God. I. Sv. 2. Beograd, 1934. Pp. 107-112. (in Serbian).

46. Slijepcevic, Milos. Nekoliko nacina guslarskog kazivanja epskih pesama [Several ways of guslar poetry of epic poems], in Rad XV Kongresa Saveza udruzenja folklorista Jugoslavije u Jajcu 12-16 septembra 1968. Sarajevo: Oslobodenje Publ., 1971. Pp. 131-133. (in Serbian).

47. Stanojevich, Aleksa. Epska pesma u Bijeljinskom srezu [Epic poetry in Bijeljina region], in Prilozi prouchavanju narodne poezije. God. I. Sv. 2. Beograd, 1934. Pp. 251-255. (in Serbian).

48. Stoyanchevich, Vladimir. Vuk Karadzich kultura i istorija. Vukovo delo o srpskom narodu i njegovoj kulturi. O 150. godishnjici smrti - 1864-2014 [Vuk Karadzich culture and history. Vuk's work on the Serbian people and its culture. То the 150th anniversary of death - 1864-2014]. Novi Sad: Prometej Publ., 2014. 309 p. (in Serbian).