Вебер ва тарих
}Вебер тарихга бўлган қизиқиши кучли бўлганлиги сабабли социологиянинг
вазифаси тарихга керакли хизматни таъминлаш, деб ҳисоблаган.
}Вебер тарих ва социология ўртасидаги фарқни тушунтиради: социология эмпирик жараёнларнинг тип ва универсал яхлитлиги тушунчаларини ишлаб чиқиш устида изланади. Тарих эса маданий аҳамиятга эга шахслар, индивидуал ҳаракатлар, структураларни сабабий таҳлил қилиш ва тушунтиришга йўналтирилган.
Вебер ва тарих
}Вебер фикрига кўра, тарих эмпирик даражада ҳеч қандай
умумлаштириб бўлмайдиган, ўзига хос уникал эмпирик ҳодисалардан ташкил топади.
}Социологлар ўзлари яратаётган концептуал оламнинг эмпирик дунёсини ажратиб олишлари зарур.
}Тушунчалар ҳеч қачон эмпирик дунёни тўлиқ қамраб ололмайди, лекин улардан воқелик тўғрисида энг яхши тушунча олиш учун эвристик инструментал воситалар сифатида фойдаланиш мумкин.
}Бу тушунчалар билан социологлар умумлашмалар ишлаб чиқиши мумкин, лекин улар тарих бўла олмайди ва эмпириклари билан алмаштирилмаслиги лозим.
Асосий асарлари:
Оригинал номи |
|
Русча номи |
Нашр |
|
йили |
||
|
|
|
|
Zur Geschichte der Handelgesellschaften im |
|
История коммерческих партнёрств в |
1889 |
Mittelalter |
|
Средневековье |
|
|
|
||
Die Römische Agrargeschichte in ihrer |
|
Сельскохозяйственная история Рима и её |
1891 |
Bedeutung für das Staats — und Privatrecht |
|
воздействие на публичное и частное право |
|
|
|
||
Die Verhältnisse der Landarbeiter im |
|
Положение сельскохозяйственного труда в |
1892 |
ostelbischen Deutschland |
|
Восточной Германии |
|
|
|
||
Die Börse |
|
Биржа |
1894- |
|
1896 |
||
|
|
|
|
Der Nationalstaat und die |
|
Национальное государство и экономическая |
1895 |
Volkswirtschaftspolitik |
|
политика |
|
|
|
||
Gesammelte Aufsatze zur Religionssoziologie |
|
Собрание сочинений по социологии религии |
1920- |
|
1921 |
||
|
|
|
|
Gesammelte Politische Schriften |
|
Политические сочинения |
1921 |
|
|
|
|
Die rationalen und soziologischen Grundlagen |
|
Рациональные и социологические основы |
1921 |
der Musik |
|
музыки |
|
|
|
||
Gesammelte Aufsätze zur Wissenschaftslehre |
|
Собрание сочинений по наукоучению |
1922 |
|
|
|
|
Gesammelte Aufsätze zur Soziologie und |
|
Собрание сочинений по социологии и |
1924 |
Sozialpolitik |
|
социальной политике |
|
|
|
||
Wirtschaftsgeschichte |
|
Общая экономическая история |
1924 |
|
|
|
|
Wirtschaft und Gesellschaft |
|
Хозяйство и общество |
1925 |
|
|
|
|
Staatssoziologie |
|
Социология государства |
1956 |
|
|
|
|
Идеал тип:
}Турли хилдаги эмпирик воқеликларни умумлаштириш воситаси сифатида Вебер «идеал тип» тушунчасини киритади.
}Идеал тип «давр қизиқиши» бўлиб, назарий конструкция сифатида намоён бўлади.
}Вебер идеал типни «утопия» деб атайди.
Тарих
макон ва замон бўйлаб жойлашган якка тартибдаги ҳодисаларнинг каузал жиҳатдан таҳлил қилинишига интилиш.
Социология
ушбу амалга ошувчи ҳодисаларнинг вақт ва маконга оид бўлган жиҳатларини эътиборга олмаган ҳолда, умумий тартиби ва қоидаларини аниқлашдан ташкил топади.
«генетик |
«соф |
идеал тип» |
идеал тип» |