Ответный визит югославского короля во Францию был запланирован на осень 1934 г. До переговоров, однако, дело не дошло, так как оба политика были убиты 9 октября 1934 г. в Марселе. Убийство было организовано усташскими элементами, а следы вели в Рим, Берлин и Будапешт [17, s. 108]. По сути, ликвидация югославского монарха стала одним из кульминационных моментов антиправительственной деятельности усташской организации.
После убийства короля Александра отношения между Югославией и Италией ухудшились, поскольку на территории последней (а также в Болгарии и Венгрии) велась подготовка сепаратистских элементов для осуществления диверсий и совершения других преступлений в Королевстве. В тот же период «близкие отношения» Франции и Италии усилили недоверие Белграда к Парижу. Югославы были уверены в том, что Франция смогла бы пренебречь интересами Югославии, чтобы заручиться поддержкой Италии в борьбе против Гитлера [16, s. 223]. И действительно, убийство короля представляет собой переходное событие, после которого весы внешнеполитических предпочтений Югославии склонились в сторону Германии.
Таким образом, с момента своего образования Королевство СХС (далее - Королевство Югославия), за неимением выбора, стало частью системы, образованной Францией для сохранения статус-кво, установленного Парижским мирным договором, и играло роль границы, защищавшей Запад от дальнейшего распространения большевистских идей. Кроме того, Франция стремилась сохранить молодое государство в своем внешнеполитическом арсенале с целью использования югославской армии в возможных военных конфликтах. Итальянское государство представляет собой второй фактор, оказывавший исключительное воздействие на политику Королевства в период диктатуры короля Александра. Несмотря на все попытки монарха, нормализация отношений с Италией не удалась в связи с территориальными амбициями этой страны, распространявшимися на хорватские территории. В связи с нерешенностью основной внутриполитической проблемы - «хорватского вопроса» - данный момент непосредственно способствовал усилению национального сепаратизма, затронувшего Королевство и достигшего апогея при убийстве короля Александра, которое было организовано усташами, пользовавшимися поддержкой извне. Недоверие, вызванное данным преступлением, явилось одним из факторов, способствовавших внешнеполитической переориентации Королевства в сторону нацистской Германии.
Список литературы
1. Илић-Косановић Т. Британска штампа о југословенско-италијанским односима 1929-1931 године // Часопис Архива Србије и Црне Горе. 2003. Бр. 1-2. С. 145-158.
2. Фрейдзон В. И. История Хорватии: краткий очерк с древнейших времен до образования республики (1991 г.). СПб.: Алетейя, 2001. 318 с.
3. Avramovski Ћ. Stav britanske diplomatije prema sklapanju Balkanskog sporazuma (1933-1934) // Radovi Instituta za hrvatsku povijest Sveuиiliљta u Zagrebu. 1983. Vol. 16. S. 139-182.
4. Biber D. Predgovor // Stojadinoviж М. Ni rat ni pakt. Jugoslavija izmeрu dva rata. Rijeka: Otokar Kerљovani, 1970. S. VII-XXXV.
5. Biжaniж R. Ekonomska podloga hrvatskog pitanja. Zagreb: Dom i svijet; Ekonomski fakultet Sveuиiliљta, 2004. 252 s.
6. Иulinoviж F. Jugoslavija izmeрu dva rata. Zagreb, 1961. II. 340 s.
7. Goldstein I. Hrvatska 1918-2008. Zagreb: EuropaPress Holding; Novi Liber, 2008.
8. Hoptner J. B. Yugoslavia in Crisis 1934-1941. New York and London: Columbia University Press, 1963. 328 p.
9. Kovaи M. Francuska i hrvatsko pitanje: 1914-1929 / Miro Kovaи. Zagreb: Dom i svijet, 2005. 363 s.
10. Krizman B. Ante Paveliж i ustaљe. Zagreb: Globus, 1986. 606 s.
11. Krizman B. Vanjska politika jugoslavenske drћave 1918-1941. Diplomatsko-historijski pregled. Zagreb: Љkolska knjiga, 1975. 199 s.
12. Marks S. The Illusion of Peace. International Relations in Europe. 1918-1933. Second Edition. Hampshire and New York:
13. Palgrave Macmillan, 2003. 214 p.
14. Matkoviж H. Povijest Jugoslavije: 1918-1991-2003. 2. dopunjeno izd. Zagreb: Naklada Pavиiж, 2003. 441 s.
15. Pribiжeviж S. Diktatura kralja Aleksandra / Svetozar Pribiжeviж; preveli Draћen Budiљa et al. Zagreb: Globus, 1990. 306 s.
16. Seton-Watson R. W. The Background of the Yugoslav Dictatorship [Электронный ресурс] // The Slavonic and East European Review. 1931. Vol. 10. № 29. P. 363-376. URL: http://www.jstor.org/stable/4202674 (дата обращения: 27.03.2010).
17. Terziж V. Slom Kraljevine Jugoslavije 1941. Uzroci i posledice poraza. Beograd: Narodna knjiga; Ljubljana - Beograd: Partizanska knjiga; Titograd: Pobjeda, 1982. 601 s.
18. Vanku M. Mala Antanta 1920-1938. Titovo Uћice, 1969. 398 s.
19. Vinaver V. Jugoslavija i Maрarska: 1918-1933. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1971. 574 s.
20. Vinaver V. Jugoslawien und die Tьrkei (1918-1934) [Электронный ресурс] // Tarih Araityrmalary Dergisi. 1967. Vol. 5 (8-9). S. 241-286. URL: http://dergiler.ankara.edu.tr/dergiler/18/818/10384.pdf (дата обращения: 11.04.2011).